ZDENKO FRANJIĆ ZDENA

pokolj leptira

baš smo se dobro zabavljali u ona dobra stara vremena

kad smo železo rezali  s tupima noževima
i kad smo sirovo meso kidali s krvavima zubima
šetali smo se po mokrima ulicama z opasnima stvorenjima noči
svetla su ležala na cesti i palila nam zgašene oči

baš smo se dobro zajebavali  u ona dobra stara vremena

kad smo stakla nepoznatoga razbijali z golima šakama
i kad su nam u prsima buktali hladni plamenovi zore
celi svet bil je stvoren da nam se oči naslađivaju ž njim
realni svet je lebdel oko nas a svi naši snovi bili su stvarni

da, baš smo se dobro zezali u ona dobra stara vremena

kad smo učestvovali u pokolju belih leptira
i kad smo si mislili da se krv more isprati
u rukama smo držali blede curice z velkima očima
a četri hiljade izlaza nije nas moglo progutati

a ipak smo se dobro zekali u ona dobra stara vremena


ulična pesmica

izlazimo na ulicu
zna se da smo svi u crnomu
idemo mi tak la la la
vetar puše kroz rupe
koje buše naša tela
i srca postaju slobodna
pravo je čudo kaj ne pevamo

z glavama probijamo večer
trčimo z vatrom u ustima
ko divlje zveri na asfaltnim džunglama
ko oklopniki u drevnima ratovima
trčimo zbiti, jedan uz drugoga
u skokovima, vetar nas diže u bokovima
sad nas niš nemre zaustavit

preko mosta prelazi vlak
razvučen ko harmonika
pevamo si uličnu pesmicu
popevamo brže od vlaka
dolazimo u gužvu z glasovima
i visimo tu ko ribe
obešene na udicama


polnočni vlakovi

svi vlakovi voze na jug
svi vlakovi jure kroz noč
suze na obrazima
od dima u očima
suze na staklima
ko oči na vlakovima
ko dim na licima
mojih prijatelja

svi vlakovi voze na jug
svi vlakovi jure kroz noč
svetla trče po poljima
skupa z našima senkama
z druge strane prozora
moja slika me gleda
kroz nju vidim drveče
vidim duboko u noč

svi vlakovi voze na jug
svi vlakovi jure kroz noč
monotoni ritam tračnica
igra se z mojima maštanjima
kroz duplje mojega odraza
brzina mi zuji u ušima
a u meni praznina
neispuniva


b. smrtniki

sve je svejedno ionak ne umiremo
niš nije važno kad ne umiremo

večeras vas čekamo spremni
našminkani s crvenim svetlom
na očima naočale od mraka
na ušima naušnice tišine
na kosi briljantin od rose

ljudi koje srečemo u snovima
jednako su stvarni ko i vi
koje bumo sreli večeras
svaki čas morete nestati

i znamo da je sve svejedno
a ipak pristajemo na igru
igre radi igramo se života

sve je svejedno ionak umiremo
niš nije važno kad umiremo

mokra kosa šiba nam lica
i znoj se meša s kišom
u rukavicama sa šiljkima
tvoj osmeh mesto britve

hladnoča nas tera sve brže
iz tela i odeče se puši
a u daljini vatre graničara
koji su možda bogovi

i znamo da je sve svejedno
a ipak pristajemo na igru
igre radi igramo se ljubavi

lepota tvojega lica
sklad tvojih pokreta
miris tvojega tela
pomažu mi da zaboravim


Živa planeta

Vene ovoga grada
Su auto strade
Žile ovoga grada
Ceste i ulice

Jel to gnojni prišt
Il prekrasan cvet
Ko je dobri duh
A ko samo lep

Besmislena strka
Je neizbežna svrha
Mi smo tkivo biča
Dok ima klope i piča

Živa krvna zrnca
Svemirska bradavica
Jutarnja kavica
I još jedna zdravica


37 stupnjeva

I ja gorim na 
37 stupnjeva
I gasim se 
Z mrzlima pičima
Ja haluciniram
Od miligrama
I puca mi kurac
Od kvotera

Oči su mi krvave 
Od dima
Usta mi se suše
Od tekučina

Atmosfera je paklena
Atmosfera je ugodna
Muzika je glasna 
A ekipa povezana

Jaki gazi slabijega
Slabiji još slabijega
Prelepi gubitniki
Protiv grdih pobednika

Odvija se bitka
Rat z očima
Vodi se borba
Dvoboj z jezikima

Jedna skida košulju
Druga meče maskaru
Jedan ljubi drugoga
Jednomu glava u rukama

A ja gorim na 37 stupnjeva
I gasim se z mrzlima pičima


vožnja

od nikud ja dolazim
prema nigdi se žurim
tu sam, ja gorim
ja sam iskra u noči
ja sam blesak u mraku
kazaljka na kilometar satu
i došel sam na vožnju
sad sam tu
sad me nema

a vožnja je kratka
vožnja je slatka
samo vožnja i točka ili točka
al bez muzike ništa

iz ničeg ja dolazim
prema ničemu ja jurim
sad vozim, sad zujim
sad me baš briga
sad mrzim i volim
svaki dan ja umrem
svaki dan se rodim
sad sam na vožnji
sad me vidiš
sad ne vidiš

vožnja jebačka
vožnja maslačka
samo vožnja i pička
i baš mi se fučka


kuča plavoga svetla

kak si mi samo lepo gadna
najdraža ljubavnica moja
obožavam tvoje prišteve
miris znoja pazuha
tvoje neobrijane noge
veliki nos i klempave uši

otfural bum te na vožnju
kroz gustu crnu šumu
na mojemu crvenomu kadilaku
klip bu rastural radilicu
i sve bu išlo ko podmazano
ak buš se ponašala prirodno
bilo bu nam jako dobro
bili bumo jedno novo jutro

ni hladni svemir
nemre nam niš
sve kaj nam treba 
nosimo sa sobom
do naše male sobe
do kuče plavoga svetla


Savršena žena

Vidim te svaki dan
Na svakomu mestu
U tramvaju i vlaku
Na svakomu koraku
Na šesnajstomu katu
I kad prozujiš u autu

I uvek si stanem na mesto
Od kud te najbolje vidim
I gledam tvoj mirni osmeh
I vrebam tvoj značajni pogled

I kad god te pogledam
Drukčija si mi
Sad si debela, sad mršava
Sad si plava, sad crvena
Stara si i mlada
Lepa si i gadna

I volim promatrat
Kak ližeš sladoled
Kak si brišeš nos
Kak se smiješ i plačeš
Kad si ljuta i sretna

Odnapred i odostraga
Odzdola i odzgora
I znutra i zvana
Ti si moja
Savršena žena


NAZAD



Design by Arta studio