Kečer
Kad holokaust večinu trenom uništi,
ti ćeš doći, u tvojoj je moći
da duhove rastjeraš!
Kad lešinari već obave svoj posao,
ti ćeš doći, u tvojoj je moći,
da klicu zasiješ!
kad ni kosturima više traga ne bude,
ti ćeš doći, u tvojoj je moći,
vratit ćeš se Kečeru!
Ti vrištiš, rušiš i razbijaš,
najavljuješ dolazak njega,
čopor pasa sve žešće navaljuje,
on ima oružje, ono što treba,
Ljuta bitka, sve ih je sjebao!
1985.
U subotu
Jedne subote mi ćemo poći,
sami, nikog biti neće,
po travi rosnoj naša stopala
obilježiti će novi put sreće.
Nikog neće biti te subote,
sami, bez zlih očiju ljudskih,
na vrhu brda, u gustoj šumi,
dok ljetna kiša po nama pljušti.
Gledati ćemo izlazak sunca,
fanatici, ne prosti ljudi,
poželi igru gdje lijepo će biti,
i dan i sati pred nama su dugi.
Dvojica po istom putu,
od radosti oči su nam suzne,
zaboravimo crne dane prošle,
neprospavane noći i sne ružne.
Te subote rastati se nećemo,
obični smrtnici mi nismo,
za sva vremena skupa ćemo biti,
više mi nećeš pisati pismo.
1984.
Karakter
Daj svoj trud
da pirevinu uništiš,
i novac,
da krticu nabaviš
kad toliko zemnih je crva
Nećemo mi kao oni
za prinos veći žudjeti,
u bezumlje pasti,
Smisao izgubiti,
zemlju otrovati
Nije nam do vagon
plodova stalo
jer nas je malo,
jako malo
i zato nećemo
zemlju otrovati
CATCH II
Utorak, 17. veljače 1988.
Da znaš
Kad kreneš, knjige pobacaš, vrisneš
Kad zaplačeš, cikneš, zaboraviš
i srži izvora sebe, pozabaviš
Kad moćan je let, smiješ se, patiš
Pruži se silom, dugom dužinom
Sa strmine se zaleti žestinom
gadna dolina da dobro Te pamti
Mnogo će bilje, trnje, strvine
Mnoge će uzde na Te bacati
Letiš i prijetiš, jastreb si, oko
Kišiti, plakati, rušiti, smijati
Sleti nad humak, nad jarak, zamak
Na križ, na zvijezdu, veliko sijelo
Nosiš i vidiš, pamtiš i bridiš
Ne previsoko, jer ništa ne vidiš
U magli
Ni veterića, ni cvrkuta, ni sunca,
samo suho stablo u magli,
ogromno deblo bez znaka života,
u njegovoj duplji krijem se ja.
Možda sav život činimo ja i crvi.
Možda ni njih više nema.
Ni vjetrića, ni cvrkuta, ni sunca,
samo suho stablo u magli,
u stablu sam ja
a i magla je.
Da l' me oko vara ili sanjam?
Da l' je strah stvorio iskru?
Negdje desno, blizu, svjetlost,
kratkotrajna, kao netko je živ.
Vrlo nejasna i kratka nestade
dok magla gusta na smrt miriše,
magla gusta od koje se kosa diže;
u stablu sam ja, a i magla je.
Da, čuje se tapkanje u blatu,
u vječnom blatu, nije jedan sam.
Od težine vlage koju nose na sebi
čudne spodobe jasnije prilaze.
Jedan svezan, bradat i mršav,
dvojica vode jednoga, kriv je,
dvojica vode a treći je na konju
u šinjelima tko zna koje vojske;
pripaljuje u luli ugašen duhan,
sve više u čudu magla ih guta.
Trojica vode jednoga kroz maglu,
iz magle došli, u maglu idu;
u stablu sam ja a i magla je.
1981.
Selim
Jednog jutra ja uvalil jezik Selimu,
on se smije, ko da niš nije, velim mu;
hajde mili pokaži kaj si naučil,
jesi me zavolel, il sam Ti se smučil.
Oču saznati kolko me voliš,
nemaš svojega boga, ne klanjaš se, ne moliš,
uradi nekaj da bu mi drago,
izludi me Selim i nosi moje blago.
Uključi mali divnu Orijent muziku,
opiči s kukovima trbušnjak taktiku,
peder živi, al z buljom zavija,
kak se Selim do zemlje savija.
S kurčinom njiše a z očima doziva,
meni se diže, znoj hladan obliva,
joj erotika, ko krasna Soraja,
poludel bum ljudi, gore mi jaja.
Zgodan moj mali sa cicama miče,
drhte mi noge, znam vraga bit će,
zubima doljnju on usnicu si grize,
nemrem više, ruše me krize.
Sve brži ritam, z jezikom me mami,
ko da viče, dojdi, sad smo sami,
Selim me svlači, nema mi spasa,
teška mi muda, ko državna kasa.
Lice mu je nježno ko u bajci Alise,
iz zemlje snova, liže mi sise,
kurac ljuti u pupak mi stavlja,
vrištim nek guta, zbog boljeg zdravlja.
Selima je silovala britanska flota,
našel ga zmrznutog, u Izmiru, kod plota,
jadan, pothranjen, slomljenih krila,
tražili ga teroristi, saharskih sila,
tak sam u ralje kurac mu zabil,
veli da Sultan, na kolac bi ga nabil.
Veli kontinentalna klima mu godi,
Štel bi meni klinca da rodit,
i nije njegova rupa baš mala,
lako bi z Vazelinom, kara mu stala.
Znam, moj Selim nema ni side,
al ima kraste, krv, hemeroide,
i jedina njemu to jeste mana,
pa samo fafa i sperma mu hrana.
0,22 h. nedjelja 21.12.1986.
Slova
Dolaze dani opasni i podli,
bog odlazi na dalek put,
samo riječ od pomoći osta,
važno je biti pametan i lud.
Ideš i ti prljavo kopile,
spoju ljepote, zla i ludosti,
sjećam se dana, obećala jesi,
u isti tren oboje ćemo svršiti.
Koliko smo prirodni
da sjebali smo Darwina,
po prsima sperma ti pliva,
donesite još, još vina.
Ljepotice pučka što sretoh te
otvori usta i na nos diši,
dio sebe tebi poklanjam,
kako je bilo naknadno piši.
Jebat te neću, bolje je ovako,
tih minuta bit će mi lijepo,
ja tako ispadam egoista,
dijete, potpuno si slijepo.
Križarski rat
Križarski rat, otrovni pakt,
čije to oko curi,
kome su to zgazili san
specijalni ljudi?
Križarski rat, otrovni pakt,
smišljam smrt u duši,
da li će kad, prestati pas,
da nas još uvijek budi?
Joj što je to, boli vas to, bol?
Čuj laje pas, čuj šugav pas laje!
Sanjal?
Sanjal sam noćas užas,
gledao se natopljenog z benzinom,
u očima čelični klinovi,
da gorim, sa strašnom brzinom.
Bežim tak, kam, ne znam,
glazba krika, a creva se vuču,
koji zakon je odobril raciju,
pesi, špijuni, braću mi potuku.
Sakuplja utrobu mojih govana,
bez suza Majka, ruka joj drhti,
samo jer nisam štel stat mirno,
tad padoh, zgrabili me očnjaki, hrti.
Poncije Pilat, ljudi nisu ljudi,
Krista su tak smaknuti dali,
Komandant nema decu mladu,
Majko, ko i ja, drugovi su moji opali.
Da, setil sam se još, u snu strašnomu,
S krvavim nožom jezik su mi odsekli,
zbog slobodno izrečene reči,
Majko, drugove ljubljene, zauvek su odveli.
Subota, 27. rujna 1986.
Ostani
Kad Te budu tukli i razapinjali,
pogledaj visoko
jer visoko je Čelo Tvoje.
Kad budeš kao tamjan, dim, dimi se,
opsuj sve i čekaj
jer visoko je Nebo Tvoje.
Kad lažno Te optuže i razapnu,
ne spusti glavu
jer visoko je Ime Tvoje.
Kad budu Te lagali da lud sam,
ne okreni leđa, čekaj,
jer visoko je Sunce Tvoje,
čekaj!!!
Uzalud naše majke plaču,
jeza, jer nemaju novca za kupnju,
uzalud naša Istina je sveta,
slobodu, život-smrt, sve oni kupuju!
Čekaj me!!!
28. lipnja 1986.
Nad istinom
Krvavo je ovo sunce i sparina,
mutne su vode, preslabi filteri,
ali mene ništa to ne brine,
bolujem, zbog što smo odvojeni.
Daleko, to ubija, to traje,
jače no ubojita sablja strašna,
probudi me svojim vriskom,
da crna smrt me ne bi snašla.
Kad osjetiš da teško je,
volim Te, brate, k meni dođi,
ne osvrći se, nitko te ne prati,
nit iza, nit ispred, k meni pođi.
Tako ćeš znati istinu radosti,
da volim, živim i mrijem za Tebe,
dok itko bi meni Te ukrao,
sječivo stakla, u srce, bih sebe.
Bdijem, kroz eter, kao vojnik,
kilometri, srce, blatni puti,
kad vide da volim Te i nisi sam,
tad mrze nas, kurvini sinovi ljuti!!!
Kad osjetiš da teško je,
volim Te, brate, k meni dođi,
ne osvrći se, nitko Te ne prati,
ispred djeteta malog na cesti, stani, zakoči!!!
18. lipnja 1986.
Ozaren
One su zatvor, stega, ponornice
Moj Prijatelju
One su nepregledne i panične
Moj Prijatelju
One su konc-logor i kosturnice
Moj Prijatelju
Splet mojih vena
Molim te u noći odluke
pusti moju krv na slobodu
Moj Prijatelju,
žilet je ispod jezika,
sveg me pretresli,
bio sam mudriji,
i mom sudiji,
prskat bih plavu košulju
Moj Prijatelju
Nos curi a nemaš maramicu
Moj Prijatelju
Daj gačice svoje skini
i ih mojom krvlju natopi,
po pustoši nizije koračaj
i svima to pokazuj,
i mrtva moja krv,
bude im sprdnja
CATCH II
Utorak, 10. studenoga 1987.
Taj dan
kad dojdem, povedi me
taj dan budi predsednik
i poželi si ono
kaj je samo bogovima dostupno
izaberi hotel za nas
i nasmij se, jer smo ih zajebali,
divljački, zagrli me i vrisni
taj dan, Ti si najjači
Sa zubima svojima odgrizni
komad mesa mojega,
ispljuni krv mi u lice,
i reci jebi se
nogama i šakama udaraj,
skoči mi luđački u prsa,
ko tigar za vrat ujedaj,
i zaboravi one koji lažu
taj dan ti si pobednik,
sam gospodin Ti se divi,
nije greh kaj god napraviš
jer od sad za mene živiš.
nasmij se, jer smo ih zajebali
CATCH II 1984.
Tiho
Doći će glasnik avetni
bez zvuka iščitati povelju
Oči naopako izvrnute klete,
bez spasa, sticat ćeš nevolju
Za stolom vjekovnim sjediš
i posljednju svoju kusaš večeru
Kuca na vrata, gledaš, nije nitko,
tiho je legla s tobom u postelju
CATCH II
Subota, 3. listopada 1987.
Kliktaj
Čuj moj kliktaj, kastriranje
Čuj moj kliktaj, šikaniranje
Čuj moj kliktaj, masakriranje
Čuj moj kliktaj, masturbiranje
Joj, oranico, joj sakata
Joj, cvijete, joj bez ploda
Prkosna moć
tvoje su riječi kanđe
u moje se srce zabiju,
poslije odeš, one ostaju
a ja ih iščupati ne mogu
tako svakom na kog naiđeš
biljeg užasa ljubavi podariš
tebe vidjeti, slijep bih bio,
u ovoj mi noći tijelom rovariš
jednom dođeš, pa nema te dugo,
riječi, pitam se koga sada kolješ,
prostranstvima loviš novi si plijen,
božanska je pustoš kuda prođeš
ostavljaš djeci nejakoj more,
sunce za tebe nema značaja,
ko vampir krv im mladosti sišeš,
žrtve si biraš iz grotla porođaja
igraj noćas, po meni, gdje si,
lomi me, ljuti, kidaj, poderi,
imaš svu silu, činiš me ludim,
duša je tvoja i anđela i zvijeri
CATCH II
Četvrtak, 22. listopada 1987.
Darovi
Dok budemo prolazili bez igre
uz brdo samoće,
čarobni odron da se dogodi
Dok budemo sanjali iste slike
u predstavi tuge,
učinimo blud krvi vreloj
Dok budemo mahali vlakovima
a pjesmu nam zagluše,
radosne darove u rukama držimo
CATCH II
1987.
Vrijeme svinja
Vjetri silni šumu poharali
Ptići mladi klikćuć popadali
Čvorci trešnju divlju pozobali
Krti kišne gliste požderali
Vatra cvjetnu bazgu tu zapali
Žiri svi tako su nestali
Svinja i zadnji korijen razvali
Nitko nikom ni na čem zahvali
CATCH II
Četvrtak, 11. lipnja 1987.
Kamikaza
Rođen si mrtav
Mrtav živiš
Živ ćeš umrijeti
Rođen si mutav
Mutav živiš
Smrt će te roditi
A ja kamikaza iz prvih redova
Ne ljubim slavu tvojih djedova
Nije vrijeme za evociranje
Ovo je čas za bombardiranje
Svih tih, kao ti, koji mrtvi žive
Svih tih, kao ti, sive ljudske gljive
Drugu
Dok nosim tugu
ja pišem drugu
da mi se javi
ne zaboravi
svoje sam lice
z rosicom umil
kad god bih štel
ne zaboravit
i ovo jutro
našel bum polja
nije mi volja
da zaboravim
NE TRAŽIM SREĆU
NEGO SAMO DRUGA
Z DRUGOM IGRU
U IGRI ZABORAV
puno mi srce
oči mi se suze
setim se svega
ne zaboravljam
da'l buš ikad
na nekom brijegu
u bijelom snijegu
zaborav našel
mladost ti gori
na nekomu bregu
s kim si na snegu
me zaboravljaš
